Potrebni Uslovi
1. Starost
Da bi dobili dozvolu za bavljenje sportom na jednom od koledza u SAD, mozete biti stari izmedu 18 i 26 godina, tj. maksimalno u 5/6 semestru, jer se stipendije iskljucivo nude za Bachelor diplomu (undergraduate studium). Idealno je ako odmah posle mature hocete da nastavite skolovanje u SAD, jer na taj nacin postoji optimalna mogucnost da dobijete stipendiju na 4 godine i tako steknete Bachelor diplomu. Vase sanse su u mladem uzrastu inace vece, jer treneri mogu mnogo vise vremena da treniraju i rade sa vama, odnosno da racunaju na vas u duzem periodu.
2. Sportski talenat
Svakako da ne mozemo generalizovati preko granica poznatih vrednosti u odredenom sportu. Izuzimamo sportove gde mozemo da damo tacne, egzaktne podatke, kao npr. 100m sprinta, "Handicap" u golfu i slicno. Sam snimak jednog sportiste ne govori puno o njegovim sportskim mogucnostima, njegovoj proslosti i njegovim potencijalima, ali svi ti podaci su veoma vazni za procenu trenera. Svaka informacija je bitna kako bi napravili potpunu sliku sportiste, istorijat rada i treniga, dostignuca, sposobnosti, kao i psihofizicke sposobnosti. Sve su to bitni razlozi da se svaki kandidat predstavi treneru na veoma profesionalan i sadrzajan nacin. Upravo takvu vrstu prezentacije mi nudimo nasim kandidatima.
3. Akademsko obrazovanje
Treneri vam dodeljuju stipendiju i trebalo bi da ih zanima samo kakve su vase sportske mogucnosti. Medutim, nije tako jednostavno, buduci da vi morate da polozite i prijemni ispit na univerzitetu, kako bi uopste mogli da budete licencirani za sportski tim koledza. Tako svi inostrani kandidati koji zele da upisu fakultet u SAD moraju da poloze TOEFL test. Za prijem u sportsku diviziju je potreban i SAT test, kako bi mogla da se dobije i licenca za igranje. Oba testa su akademska i znace provereni nivo znanja engleskog jezika i matematike. Takode je i dobar prosek ocena olaksavajuca okolnost za upis na koledz.
4. Time Management!
Treneri svoj line-up (sastav tima) odreduju vrlo kasno jer ekipu formiraju do samog isteka prijemnog roka na koledzu. Posto je posle izbora stipendija vreme za regularni upis na fakultet ograniceno, zelimo da ohrabrimo kandidate da zapocnu proceduru najkasnije 6-12 meseci pre planiranog odlaska i pocetka skolovanja u inostranstvu.
Sta je to sportska stipendija?
Studije u SAD su veoma skupe i cena jedne godine može se kretati u rasponu od nekoliko hiljada do pedesetak hiljada dolara. Sportske stipendije se dodeljuju talentovanim sportistima koji ce tokom studija odredeni univerzitet predstavljati na takmicenjima.
Zasto se dodeljuju sportske stipendije?
Sportske ekipe i pojedinci na univerzitetskim takmicenjima reklamiraju samo univerzitet i rezultati sa takmicenja su prakticno deo marketinskih aktivnosti institucije za privlacenje potencijalnih studenata. Zbog toga se sportska stipendija može posmatrati i kao finansijska investicija. Angažovani treneri odlucuju kome ce i kako rasporediti stipendijsku svotu koju imaju na raspolaganju za akademsku godinu.
Koliko traje jedna sezona?
Prvenstva se održavaju u razlicitim semestrima, odnosno sportovi se dele po sezonama u kojima se održavaju takmicenja:
-
U jesenjoj sezoni - kros (Ž i M), hokej na travi (Ž), americki fudbal (M), fudbal (Ž i M), odbojka (Ž), vaterpolo (M);
-
U zimskoj sezoni - kosarka (Ž i M), kuglanje (Ž), macevanje (Ž i M), gimnastika (Ž i M), hokej na ledu (Ž i M), streljastvo (Ž i M), skijanje (Ž i M), plivanje i ronjenje (Ž i M), dvoranska atletika (Ž i M), rvanje (M);
- U prolecnoj sezoni - bejzbol (M), softbol (Ž), golf (Ž i M), lacrosse (Ž i M), veslanje (M), tenis (Ž i M), atletika (Ž i M), odbojka (M), vaterpolo (Ž).
Posle regularne sezone sledi play-off na regionalnom takmicenju, a zatim nacionalno prvenstvo. Za vreme prvenstva, uobicajeni su svakodnevni treninzi, u nekim rangovima takmicenja i po dva puta dnevno, kao i dve prvenstvene utakmice u sedmici. Svaki trener kreira svoj raspored po sopstvenom planu i dogovorenim utakmicama, a nije neuobicajeno ni putovanje po celom kontinentu u periodima takmicenja.
Koliko se ozbiljno i profesionalno trenira na univerzitetu?
Na americkim univerzitetima, kao i u svim profesionalnim sredinama, sve se meri rezultatom. Rezultati, plasman ekipe ili uspeh sportista u individualnim sportovima odreduju tretman sporta na univerzitetu, marketinski doprinos, pa cak i finansijsku naknadu trenera.
Tako su na nivou profesionalnog i sami treninzi, pripreme i odnos prema univerzitetskom sportu. Trening je vrlo intenzivan i svakodnevno traje oko 2 sata pod nadzorom trenera i pomocnih trenera. Redovno se ide i u teretanu i na trcanje, kao dodatne aktivnosti. Uglavnom se trenira poslepodne, izmedu 14 i 17h, ali to je vec u domenu slobodne procene svakog trenera i univerziteta.
Treneri traže maksimalnu angažovanost u vrhunskim profesionalnim uslovima. Mnogi studenti nakon cetiri godine intenzivnog sporta na univerzitetu nastave svoju karijeru kao profesionalni sportisti.
Koja se liga igra na univerzitetima?
Za razliku od nama poznatih sportova i klubova na svim nivoima takmicenja, u SAD se amaterski sport iskljucivo odigrava u univerzitetskim ligama. Postoje dve glavne organizacije univerzitetskog sporta, a svaka od njih je podeljena na nekoliko divizija. To su:
- NCAA: "National Collegiate Athletic Association" ( www.ncaa.org ) i
- NAIA: "National Association of Intercollegeiate Athletics" ( www.naia.org )
Univerziteti se razvrstavaju u 5 divizija (3 NCAA i 2 NAIA) po raznim kriterijumima, kao sto su velicina univerziteta, broj ponudenih sportova i tome slicni faktori - a ne, kao sto je uobicajeno u evropskim klubovima, prema kvalitetu ekipa. Tako se dogada da su najbolje ekipe iz NCAA division II znatno bolje nego ekipe iz NCAA division I sa donjeg i srednjeg dela lestvice.
Postoji i glavna organizacija visih skola, takozvanih "Junior college" u kojima se takode studenti takmice i koje daju sportske stipendije. To je:
-
NJCAA: "National Junior College Athletic Association" ( www.njcaa.org ).
Ponekad je Junior college idealan izbor za pocetak studija u SAD, jer je lako izvodljivo prebaciti se kasnije na koledže ili univerzitete, odnosno cetvorogodisnje studije.
NCAA obuhvata tri divizije:
- NCAA division I je najveca i najjaca divizija, u kojoj se takmici najveci broj velikih univerziteta i najstriktnija su pravila takmicenja. Pravo na ucestvovanje imaju sportisti do 26 godina starosti.
- U NCAA division II ucestvuju nesto "manji" univerziteti. U ovoj diviziji ne postoji ogranicenje po pitanju starosti sportista, ali postoji ogranicenje vezano za broj semestara u kojima sportista može nastupati za univerzitet.
- Univerziteti iz NCAA division III za razliku od ostalih divizija ne dodeljuju sportske stipendije, ali vrlo cesto daju akademske stipendije i finansijsku pomoc, sto takode može biti pogodan nacin za pokrivanje troskova studija.
NCAA ima svoju agenciju "NCAA Initial Eligibility Clearinghouse" koja je ovlascena za dodelu dozvola za takmicenja. Za ucestvovanje u Divizijama I i II obavezna je on-line prijava i sportska licenca za nastup.
NAIA je samo jedna liga, izuzev takmicenja u kosarci, gde su ekipe rasporedene u 2 divizije, zbog prevelikog broja takmicara.
Nivo NAIA se smatra nižim od NCAA u mnogim sportovima i može se uporediti sa NCAA division II , ali to u mnogim slucajevima nije doslovno tako. Naime, zbog manjih ogranicenja u broju stranaca i nepostojanja starosne granice, kvalitet nekih sportova može biti cak i veci nego u NCAA division I i II .
NAIA ligu cine vecinom manji univerziteti sa manjom ponudom sportova.
Koliko dobar sportista treba biti za univerzitetsko takmicenje i dobijanje sportske stipendije?
Na pitanje - sta znaci "kvalitetan" sportista za takmicenja u studentskim ligama americkih univerziteta - nije lako ni jednostavno odgovoriti. To je moguce uciniti samo na temelju vlastitog iskustva, prakticno poredenjem kvaliteta kandidata sa zahtevanim nivoom igre u NCAA, NAIA ili NJCAA ligama.
U mnogim sportovima je tesko odrediti performanse i to je najveci izazov americkih trenera pri odabiru sportista iz drugih zemalja. Razumljivo je da trener sa bilo kojeg americkog univerziteta tesko može odrediti kvalitet trece srpske fudbalske ili druge vaterpolo lige. Time je i važnost naseg programa veca, jer daje trenerima mogucnost da uporede kandidate i dobiju sve potrebne informacije na kojima ce temeljiti svoju odluku o dodeljivanju stipendije.
Za sve sportove važi pravilo da je razlika izmedu najkvalitetnijih i prosecnih timova ili pojedinaca velika. Vrhunske kandidate cemo prema tome usmeravati u najjace ekipe, dok ce prosecni kandidati biti dovoljno kvalitetni da unaprede prosecne ekipe na americkim univerzitetima. Upravo je najteže, ali i najvece zadovoljstvo, za svakog pojedinca pronaci odgovarajuci univerzitet na kome ce uspeti da doprinese kvalitetu sportske ekipe, jer takvi pojedinci dobijaju stipendije. Ali to je vec nas posao.
Važno je napomenuti da kvalitet akademskog programa univerziteta nije nužno u vezi sa kvalitetom sportskog tima. Isto tako, kvalitet sportskih timova u razlicitim sportovima unutar jednog univerziteta može znatno varirati, npr. kosarkaski tim može biti na nivou takmicenja za nacionalnu titulu, dok istovremeno fudbalski tim istog univerziteta može biti najlosiji tim u svojoj ligi .
Iako se može ciniti da je nivo kosarkaske igre na americkim univerzitetima izuzetno visok, moramo napomenuti da je to najmasovniji sport i da gotovo svi univerziteti imaju kosarkasku ekipu. Masovnost znaci da postoji i veliki broj stipendija koje cekaju svoje vlasnike. I zaista ima nekoliko vrhunskih ekipa na kojima su nekada igrale danasnje NBA zvezde, ali ima i mnogo prosecnih ekipa u kojima nasi kandidati mogu pronaci svoje mesto i stipendiju. Za neke druge sportove je prica potpuno suprotna - na primer manji broj univerziteta ima vaterpolo ekipu, ali je kvalitet igre znatno niži, pa su samim tim su i sanse nasih kandidata vece.
Akademska Pitanja
Sta mogu studirati sa sportskom stipendijom?
Sportska stipendija regulise samo pokrivanje troskova studiranja i ne odreduje izbor fakulteta. Upis na fakultet je za sportiste isti kao i upis svih ostalih studenata. Sta cete studirati zavisi i od toga sta sve univerzitet nudi u svom programu.
Sta karakterise americki vid obrazovanja i koje su njegove prednosti?
Americki nacin obrazovanja znatno se razlikuje od evropskih. Osim sto postoje organizovana sportska takmicenja i mogucnost dobijanja sportske stipendije, postoji i nekoliko drugih razlika u sportskom i akademskom smislu.
a) fleksibilnost
Ukoliko to žele, studenti mogu izabrati konkretnu materiju iz koje žele dobiti diplomu tek posle 2 godine od pocetka studija. Tada prve 2 godine studija u rubrici "major", sta oznacava koncentraciju predmeta, a kasnije diplomu, može stajati "undecided". To je moguce promeniti u bilo kom trenutku, a do tada je moguce slusati i polagati opste predmete ili predmete po izboru u cilju istraživanja vlastitih interesovanja. Ukoliko jos uvek ne znate sta tacno želite da studirate ova opcija je idealna za vas.
b) semestri i trimestri
Akademska godina se može sastojati od 2 semestra ili 3 trimestra, a to zavisi od politike svakog pojedinacnog univerziteta. Ukoliko je nastava podeljena na semestre (kao sto je slucaj na vecini univerziteta), prvi semestar traje od septembra do decembra, a drugi od januara do maja. Postoji i opcija ljetnje skole, kao treci semestar.Ako je nastava podeljena u trimestre, akademska godina se deli na 3 intervala u istom godisnjem periodu, od avgusta do maja.
c) krediti
Da bi diplomirao, svaki student mora kompletirati u proseku 120 kredita. To iznosi izmedu 15 i 20 kredita po semestru (dva semestra po godini). Svaki predmet racuna se u proseku 3 do 4 kredita. Studenti biraju predmete na pocetku semestra po svojoj želji. Za studenta-sportistu to je od neprocenjivog znacaja jer se može posvetiti svakodnevnim treninzima a da to ne utice na zavrsavanje fakulteta.
d) Ocenjivanje (GPA)
Sistem ocenjivanja je razlicit od naseg i mnogih evropskih sistema skolovanja. Ocene su gradirane u rasponu od A do F, pri cemu je:
A = 4 boda (istovetno kao nasa ocena 5)
B = 3 boda,
C = 2 boda,
D = 1 bod (najniža prolazna ocena),
F = Fail (oznacava nedovoljno znanje, odnosno ponavljanje predmeta).
Za dobijanje diplome Bachelor, treba imati prosek C ili prosek 2.0 GPA (grade point average). Taj prosek je potrebno održavati i zbog sportskih takmicenja, jer svaki prosek ispod navedene granice znaci gubitak prava nastupanja u u sportskim takmicenjima i ugrožava mogucnost obnavljanja sportske stipendije iz godine u godinu. Za diplomu Master treba imati prosek B ili 3.0 GPA.
e) odnos profesor - student
Americki univerziteti su sjajno opremljene institucije velikih mogucnosti. Studiranje je vise prilagodeno pojedincu nego sto je to slucaj kod nas ili u nekoj od drugih evropskih zemalja. Grupe koje zajedno prate nastavu najcesce su sastavljene od 20-ak studenata sto omogucuje profesorima da posvete vise pažnje i vremena svakom pojedincu. Odnos izmedu profesora i studenata je veoma blizak i cesto profesori daju studentima i svoje privatne telefonske brojeve za slucaj da su im potrebna dodatna objasnjenja i pomoc. Za sportiste je ovo jos jedna od prednosti, jer mogu tražiti i besplatno dobiti dopunske individualne casove iz predmeta iz kojih im je to potrebno.
Koji su uslovi studiranja na americkim univerzitetima?
Uslovi za upis na univerzitet sa sportskom stipendijom su isti kao i za sve ostale studente i ne postoje izuzeci. Da bi se studiralo u SAD potrebno je zavrsiti neophodnih 12 godina skolovanja, osim u pojedinim saveznim državama koje dozvoljavaju upis na Junior college i sa trogodisnjom srednjom skolom. Ukoliko si vec student na nekom fakultetu, postoji mogucnost da uz priznanje vec apsolviranih semestara upises studije u SAD. U ovim slucajevima postoje složeni propisi po pitanju starosnog ogranicenja za sportiste, koji se proveravaju ponaosob za svaku diviziju i organizaciju.
Sta je to SAT test?
SAT (Scholastic Aptitude/Assessment Test ) je kombinovani test iz engleskog jezika i matematike, koji je neophodan za prijavu na americke univerzitete i NCAA Clearinghouse. Prijavljivanje za polaganje SAT testa možete obaviti preko službene web stranice testa - www.collegeboard.com
Sta je to TOEFL test?
TOEFL (Test of English as a Foreign Language) je test osteg znanja engleskog jezika koji je potreban za upis na univerzitet. Prijavljivanje za polaganje TOEFL testa možete obaviti preko službene web stranice testa - www.toefl.org .
Sta je to NCAA Clearinghouse?
NCAA Clearinghouse je specijalizovana agencija NCAA organizacije koja dodeljuje sportistima licence za nastupanje u takmicenjima. Prijava je obavezna za sve koji ce se takmiciti u NCAA takmicenju i trenutno kosta $75. Vise informacija, kao i prijave možete naci na www.ncaaclearinghouse.net .
Mogu li dobiti sportsku stipendiju i za magistraturu, odnosno graduate school?
Stipendije se prvenstveno nude za undergraduate studies, tj. Bachelor diplomu, ali moguce je u posebnim okolnostima da budete student-sportista i pri upisanom magisterijumu, ili tzv. graduate studies. Posebnost tog slucaja ogleda se u licenci za ucestvovanje u takmicenjima (eligibility), koja je u tom slucaju znatno kraca i zavisi pre svega od broja semestara provedenih u dodiplomskom studiranju. Zbog složenosti ovog pravila, potrebno je individualno obraditi svaki slucaj i proveriti pravila NCAA i NAIA organizacije da bi se utvrdilo ima li kandidat mogucnosti za dobijanje takve stipendije. Stoga preporucujemo da ispunite nasu besplatnu i neobvezujucu prijavu kako bi vam mogli u tome pomoci.
9. Koja je razlika izmedu College i University?
Razlika izmedu College i University je samo nominalna. Podela na College i University odnosi se na velicinu fakulteta i slicne kriterijume. Za vas je najvažnije da obe institucije dodeljuju važecu Bachelor diplomu.
<>Ostala Pitanja<>
Kako mi "Ace Sport Screening Center" može pomoci?
Nasa uloga u ovom procesu je da pružimo kvalitetne informacije trenerima kako bi lakse odredili kvalitet pojedinog kandidata, jer cesto kandidati ne mogu objektivno proceniti sopstvene sposobnosti ili se lose predstavljaju izostavljajuci mnogo važnih podataka. Osim sportskog profila i video zapisa koje cemo izraditi za vas, nas strucni tim ce sprovesti procenu kvaliteta kandidata za rang takmicenja u studenstkim ligama na koju se u potpunosti mogu osloniti treneri iz svakog pojedinacnog sporta.
S druge strane, mi smo karika koja nedostaje talentovanim sportistima koji žele da nastave svoje obrazovanje u Sjedinjenim Americim Državama, ali ne raspolažu sa dovoljno informacija o tom komplikovanom procesu. Nas je zadatak da kandidate upoznamo sa americkim nacinom obrazovanja koji se znatno razlikuje od svih evropskih, da ih informisemo i vodimo kroz ceo proces, kao i im da pružimo neophodnu pomoc u svim administrativnim poslovima koji su pred njima.
Gdje cu biti smesten za vreme studija?
Smestaj zavisi od univerziteta na koji se upisujete. U praksi postoje dve opcije - u studentskom domu (on campus) ili u stanu (off campus). Najcesca izabrana opcija je boravak u studentskom domu, i mi je preporucujemo za pocetak studija radi bržeg upoznavanja studenata i prilagodavanja studentskom životu. Campus je ponekad velicine jednog manjeg grada, s obzirom da neki univerziteti imaju po 20,000-30,000 studenata. Neki univerziteti nemaju sopstveni Campus, i tada studenti žive u stanovima, ali se novopridosli sportisti u pravilu pridružuju kolegama iz ekipe koji ce pomoci novajlijama u sto bržoj adaptaciji.
Gdje cu se hraniti?
Na Campusu postoji restoran u kojem se hrane svi studenti, pa tako i sportisti. Ukoliko se student odluci za život off-campus, sam (sa cimerima) priprema hranu.
Koja je vrednost stipendije?
Vrednost stipendije koja ce vam biti ponudena zavisi iskljucivo od trenera koji vam je dodeljuje, odnosno od njegove procene koliko mu "vredite". Realna je opcija dobijanja pune sportske stipendije koja pokriva 100% troskova (skolarina, stanovanje i hrana). Student ne dobija novac, vec jednostavno uz racun za skolovanje dobija i stipendiju kojom to podmiruje. Uobicajeno je da stipendija pokriva izmedu 30% i 100% troskova.
Koje troskove finansiram sam?
Postoje i pojedini neizbežni troskovi života koje snosi sam student. To su:
- Troskovi avionske karte,
- Troskovi zdravstvenog osiguranja,
- Troskovi knjiga,
- Džeparac i ostali životni troskovi.
Da li je moguce raditi u SAD uz studiranje i studentsku F-1 vizu?
Uz ovaj odgovor, smatramo da je korisna i informacija da vam je potrebna pocetna finansijska podrska, barem za prvih par meseci u SAD. Svaki student sme raditi na Campusu (bilo koji posao) od samog pocetka studija, dok je posao van Campusa legalan tek nakon 9 meseci boravka u SAD i mora biti prijavljen u obliku prakse (intership ili tzv. CPT), koju studentu mora odobriti njegov akademski savetnik (advisor). Nakon dobijanja Bachelor diplome, student ima pravo na godinu dana prakticnog rada, i dalje sa studentskom vizom, tzv. OPT vezanog za diplomu.
Za koji period se dodjeljuje stipendija?
Iako se od nasih kandidata ocekuje natprosecan sportski doprinos, važno je napomenuti da stipendija ne može biti oduzeta u tekucoj akademskoj godini cak i u slucaju losih sportskih rezultata. Sportske stipendije se dodeljuju na godinu dana i nijedan trener ne može dodeliti stipendiju za rok duži od toga, jer je to suprotno NCAA i NAIA pravilima.
Postoji nepisano pravilo medu trenerima da se stipendija iz godine u godinu ne smanjuje, tj. da se automatski u sledecoj godini daje minimalno ista stipendija kakvu student ima u tekucoj godini, ili sam trener pomaže studentu u pronalasku nove sredine.
Mogu li izgubiti pravo na stipendiju?
Sportska stipendija se ne može izgubiti zbog lose igre ili eventualnih povreda koje sprecavaju nastup u sportskom takmicenju.
Stipendija se može izgubili ukoliko ne postujes pravila života na Campusu ili ukoliko akademsko napredovanje (minimalni GPA od 2.0) nije dovoljno za nastavak takmicenja u ligi i sl.
|
